ZBRKA OKO DOZVOLA

NE NAZIRE SE KRAJ ZBRKE OKO DODELE RIBARSKOG PODRUČJA U VOJVODINI
 
Deo Dunava od Bačke Palanke do beščanskog mosta verovatno nikad nije bio bolje čuvan nego što je od početka ove godine. Na više od 60 kilometara reke motre ribočuvari Nacionalnog parka „Fruška gora“ i Ribolovačkog saveza Vojvodine (RSV). Ovakvo stanje, koje izuzetno odgovara ribama i sportskim ribolovcima, posledica je postupka za dodelu ribarskih područja u Vojvodini novim korisnicima, nakon što je istekao prethodni zakup.
 
 
 Dok na delu Dunava vlada dvovlašće, svaka od strana umešanih u ovu priču tvrdi da je u pravu i da u sledećih pet godina ima pravo na korišćenje dela reke Dunav od 1.233. do 1.297. kilometra. Direktor Ribolovačkog saveza Vojvodine Dušan Jovanović kaže da je preduzeće 13. decembra 2007. potpisalo ugovor sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za pomenuti deo reke, nakon što je na konkursu raspisanom 26. oktobra dobilo rešenje (broj 104-324-0022/2007-02-7) o korišćenju Dunava. Taj ugovor, kaže Jovanović, spada u domen obligacionih odnosa i ne može biti raskinut jednostrano, što se, kako navodi, dogodilo 26. decembra, kada je sekretarijat doneo rešenje kojim se poništavaju sva prethodno doneta rešenja i potpisani ugovori. Na osnovu tog rešenja, nekadašnji Dunav 2, a sada deo reke Dunav, dodeljen je 26. decembra NP „Fruška gora“, s kojim je potpisan ugovor 24. januara 2008.
 
Dozvole
Ribolovački savez Vojvodine počeo je da prodaje dozvole za terene koje je dobio na korišćenje. Dozvole se ditribuiraju preko ribolovačkih udruženja. Cena dozvole za Dunav (bivši Dunav 2), šest sremskih jezera, Bosut, Studvu i tokove uz Tisu iznosi 3.200 dinara za redovne ribolovce i 2.500 dinara za povlašćene (stariji od 65 godina, mladi od 14 do 18 godina. žene i invalidi). Za reku Tisu, vode u Bačkoj i Tamiš, dozvola košta 3.300 dinara, odnosno 2.600. RSV će izdavati i dozvolu za sve svoje vode po ceni od 5.000 dinara, to jest 4.000 dinara.
Nacionalni park „Fruška gora“ od ponedeljka počinje prodaju svojih dozvola za bivši Dunav 2 i akumulacije Sot i Bruja, a cena je 3.300 dinara, odnosno 2.200. Za akumulaciju Moharač cena dozvole je 11.000 dinara, ili 8.800. Dozvole NP „Fruška gora“ takođe će se moći kupiti preko udruženja ribolovaca.
Za 15 dana u prodaji bi trebalo da se nađu i dozvole „Voda Vojvodine“. Za dozvolu za sve kanale u Vojvodini, Dunav od Bogojeva do Bačke Palanke, kao i vode u Sremu, osim Bosuta, Studve i akumulacija, treba izdvojiti 2.600 dinara, odnosno 1.900, dok je dnevna dozvola 500 dinara.
Zasad se ne zna da li će biti jedinstvenih dozvola za celu Vojvodinu, niti da li će biti dvokorisničkih dozvola. Kako kažu korisnici, inicijativa za ovaj vid dozvola treba da potekne iz Sekretarijata za poljoprivredu.
 
 
- U pouci o pravnom leku stajalo je da na rešenje o poništavanju prethodnih rešenja ne postoji mogućnost žalbe, te kad smo se žalili sekretarijatu, 28. januara dobili smo dopis s ispravkom da je ipak moguće žaliti se Ministarstvu za zaštitu životne sredine. To smo i učinili u četvrtak. Pošto je u pitanju žalbeni postupak, rešenja doneta 26. decembra i na osnovu njih potpisani ugovori od 24. januara nisu validni. Ovog momenta jedino je validan ugovor koji je RSV d.o.o. sklopio sa pomenutim sekretarijatom 13. decembra i po kojem smo mi jedini korisnik spomenutog dela Dunava - rekao je Jovanović.
Do nesporazuma je došlo, po Jovanovićevim rečima, nakon što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje kojim se u Vojvodini formira jedinstveno Ribarsko područje Srbija-Vojvodina, što je objavljeno 11. decembra. Jovanović navodi da je ovo rešenje samo izmenilo naziv ribarskog područja, a da su u ugovoru između RSV i sekretarijata (koji je ovlašćen po omnibus zakonu da dodeljuje ribarska područja u Vojvodini) navedene tačne geografske granice dela Dunava, te da se rešenje nadležnog ministarstva o promeni naziva ribarskog područja ne odnosi i na deo tog područja, kao i da to rešenje ne može da bude primenjeno retroaktivno.
 
- Sve što se dešavalo posle 13. decembra jeste protivzakonito. Upozorili smo Nacionalni park da ne potpisuju nov ugovor, jer je to krivično delo dvostrukog zakupa. Nakon rešenja ministarstva o formiranju RP Srbija-Vojvodina nije raspisan novi konkurs, već su se u sekrtarijatu pozvali na upravni postupak kojim su izmenili prethodno doneta rešenja. Mi smo podneli prijavu protiv NP „Fruška gora“ zbog ometanja poseda, jer smo njihove ribočuvare zatekli na našem delu Dunava - rekao je Jovanović.
 
Saopštenje RSV
Ribolovački savez Vojvodine obavestio je ribolovce da je, kao legalni korisnik, počeo da izdaje dozvole i čuva deo Dunava od Beške do Bačke Palanke. Kaže se i da će se ribočuvari ponašati korektno prema sportskim ribolovcima, „ukoliko regularno pecaju“. U saopštenju se kaže i da, ukoliko čuvari NP „Fruška gora“ budu maltretirali ribolovce ili im oduzeli dozvolu RSV, ribolovci treba da traže zapisnik, a RSV nudi besplatnu pravnu zaštitu na sudu. Saopšteno je i ida će RSV u takvim slučajevima izdavati novu dozvolu umesto oduzete. RSV je zabranio privredni ribolov od 1.263. do 1.250 kilometra Dunava. Saopštenje se završava pozivom ribolovcima da pomognu da „što pre slomimo ovaj politički teror na vodi koji sprovode pokrajinski sekretar Daniel Petrović i Ministarstvo za zaštitu životne sredine“.
 
 
U NP „Fruška gora“ kažu da je u Službenom glasniku Republike Srbije (broj 11507) objavljeno rešenje o formiranju RP Srbija-Vojvodina, da bi u „Politici“ bio nakon toga objavljen konkurs za dodelu na korišćenje ovog ribarskog područja, na kojem je NP „Fruška gora“ dobio rešenje (broj 104-324-22/2007-02-z3), 27. decembra, o korišćenju dela Dunava od Beške do Bačke Palanke, akumulacija Moharač, Sot i Bruja, od 1. 1. 2008. do 31. 12. 2012. godine. Na osnovu toga, kako kaže rukovodilac RJ „Ribarstvo“ Aleksandar Matić, 24. decembra potpisan je ugovor (broj 104-324-22/2007-02-z3) o korišćenju ovih voda.
 
- Ovo su zvanično validna rešenja, što je utvrdila i republička ekološka inspekcija, i na osnovu toga mi smo počeli da izrađujemo dozvole za sportski ribolov. Ni u jednom trenutku nismo napustili čuvanje Dunava i naši ljudi su i sada tamo. Ako neko ima primedbe, to treba da rešavaju nadležne institucije - izjavio je Matić.
 
Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Daniela Petrovića, prvi konkurs za dodelu ribarskih područja bio je raspisan po starim odredbama Zakona o ribarstvu. Nakon što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje o Ribarskom području Srbija-Vojvodina, po Petrovićevim rečima, dogovoreno je da se ceo proces završi do 1. januara 2008, te je organizovan ponovljeni postupak, na kojem je NP „Fruška gora“ dobio deo Dunava od Bačke Palanke do Beške.
 
Ribočuvarske službe
Prema podacima NP „Fruška gora“, ovo preduzeće ima 11 ribočuvara, četiri čamca s „jamahinim“ motorima od 35 do 50 konjskih snaga i prateću opremu. „Vode Vojvodine“ su dosad imale 24 ribočuvara, dva čamca s motorima, prikolicu, terensko vozilo i mopede, a uskoro bi trebalo da se zna kako će čuvati deo Dunava od Bogojeva do Bačke Palanke, koji je do sada bio u rukama „Vojvodinašuma“.
RSV d.o.o. za deo Dunava od Bačke Palanke do Beške sprema osam ribočuvara, koje trenutno obučavaju ribočuvari sa Tise. Za njih su obezbeđeni: četiri „bigfut“ čamca s „jamahinim“ motorima od 25 KS, jedna „lada niva“ i prikolica, a četiri novoformirane ekipe nadziraće svaka po 17 kilometara Dunava, za šta im je potrebno od 8 do 10 minuta u jednom prolazu.
 
Na pitanje na koji način je određivano ko će od potencijalnih korisnika dobiti koju vodu na korišćenje, Petrović je rekao da je za tu potrebu formirana komisija koja se rukovodila nalazima koje je sačinila republička inspekcija. Upitan zašto je sporni deo Dunava dodeljen prvo RSV d.o.o., a zatim NP „Fruška gora“, Petrović je naveo da je to diskreciono pravo sekretarijata. Istakao je da je potrebno jasno definisati nadležnosti pokrajine i republike u ovom segmentu, te da je jedini izlaz donošenje novog zakona o ribarstvu, koji bi omogućio bolju kontrolu nad korisnicima ribarskog područja u Vojvodini.
Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Dušan Pajkić kaže da je objedinjavanje ribarskih područja sa 25 na šest, koliko ih je sada u Srbiji, usledilo nakon zaključka da je prethodni sistem bio loš, s morem dozvola i nedefinisanim nadležnostima.
 
- Pošto je pokrajinski sekretarijat raspisao konkurs pre našeg rešenja, morao je da ga poništi i raspiše novi, s novim koknurentima. Ribolovcima je sada svejedno ko je korisnik, jer postoji samo jedna dozvola za jedno ribarsko područje. U sekretarijatu su malo požurili s raspisivanjem konkursa, a do nas još nije stigla žalba RSV d.o.o. - rekao je Pajkić.